Ekonomske aktivnosti koje se mogu obavljati elektronski

Ovo uključuje trgovinu putem veb stranica, sopstvenih ili posredničkih platformi, kao i društvenih mreža (npr. Fejsbuk, Instagram, itd.). Prodaja se može obavljati na tri načina:

• Između dva preduzeća (Business to Business – B2B);
• Između preduzeća i potrošača (Business to Client – B2C);
• Između dva neposlovna lica (Client to Client – C2C).

Svaka vrsta odnosa ima specifična pravila za poreski tretman. Stoga, u zavisnosti od ovih odnosa, primenjuju se opšta i posebna pravila za poreski tretman transakcija.

Influenseri (digitalni influenseri), poznati i kao blogeri, vlogeri ili pod drugim nazivima, su ljudi koji imaju mnogo pratilaca na društvenim mrežama ili digitalnim platformama i utiču na misli, ponašanje ili odluke svojih pratilaca. Oni koriste ovaj uticaj da promovišu proizvode, usluge ili ideje u zamenu za nadoknadu.

Influenseri deluju na različitim društvenim mrežama i platformama kao što su Fejsbuk (Meta), Instagram, TikTok, Jutjub itd.

Influenseri ili digitalni influenseri kreiraju i distribuiraju sadržaj kao što su:

• Fotografije i video snimci proizvoda;
• Opisi ili recenzije usluga;
• Kratki ili dugi video snimci gde govore o svojim iskustvima;

Saradnja sa kompanijama koje im plaćaju za oglašavanje.

Ovaj sadržaj ima za cilj da utiče na pratioce, podstičući ih da kupe ili koriste ono što se promoviše.

Platforme ili kompanije plaćaju ovim ljudima za korišćenje njihovih pratilaca u komercijalne svrhe, a plaćanja se vrše putem bankovnih računa ili drugih oblika elektronskog plaćanja.

Ako influenser ostvari prihod (u novcu ili drugim oblicima), ova aktivnost se smatra ekonomskom (poslovnom) aktivnošću i on se smatra samozaposlenim licem, a njegov prihod je oporezivi prihod prema važećem poreskom zakonodavstvu u Republici Kosovo.

Čak se i roba ili usluge koje influenseri dobijaju u zamenu za promociju (npr. putem trampe) smatraju oporezivim prihodom i oporezuju se prema tržišnoj vrednosti.

Dakle, ako influenser dobije besplatnu robu ili usluge u zamenu za promociju svojim pratiocima, vrednost robe ili usluga se smatra oporezivim prihodom prema vrednosti na otvorenom tržištu. Na primer, ako influenser dobije kameru vrednu 800 evra od kompanije, u zamenu za promociju na svom profilu, iako ne dobija novac, ta vrednost od 800 evra se smatra prihodom i oporezuje se.

Autsorsing, takođe poznat kao „outsoucing“, predstavlja oblik poslovne saradnje gde fizičko lice ili kompanija pruža usluge drugoj strani (obično kompaniji), a da nije direktno zaposlena u toj kompaniji.

Dakle, ljudi koji nude svoje takozvane usluge „autsorsinga posla“, poznate kao „autsorsing rada“, su oni ljudi koji pružaju usluge raznih profesionalnih aktivnosti svojim eksternim klijentima (kupcima) i rade na daljinu, putem interneta, kao što su: razvoj softverskih aplikacija, tehnička podrška, prodaja, korisnički servis, dizajn itd.

Ugovaranje posla putem „autsorsinga“ (na engleskom „outsource work“) znači delegiranje internog (unutrašnjeg) zadatka kompanije eksternim radnicima, kao što su: izvođači radova kompanije, frilenseri (nezavisne osobe), druga lica kao samozaposlena lica ili drugom preduzeću. Ako posao obavlja druga kompanija, smatra se da je „autsorsing rada“ prihvaćen.

Primer za ilustraciju: Grafički dizajner na Kosovu pristaje da kreira logo i vizuelni identitet za kompaniju u Nemačkoj. On nije zaposlen u kompaniji, već pruža uslugu kao samozaposleno lice, na osnovu ugovora o uslugama. Nakon što je projekat isporučen, on se plaća preko banke. Ovaj prihod podleže oporezivanju na Kosovu i on je odgovoran za prijavu i plaćanje poreza u skladu sa važećim poreskim zakonodavstvom u Republici Kosovo.

Nezavisni radnici, poznati kao frilenseri, su samozaposlene osobe koje pružaju profesionalne usluge različitim klijentima, a da nisu redovno zaposleni ni u jednoj kompaniji ili organizaciji. Obično rade na projektu ili na osnovu kratkoročnog ugovora, delujući kao nezavisni izvođači radova.

Frilenseri uživaju fleksibilnost u svom radnom vremenu i mestu rada i mogu pružati usluge i domaćim i međunarodnim klijentima. Obično su profesionalci specijalizovani za određene oblasti, kao što su: informacione tehnologije (IT), inženjerstvo, medicina, finansije, pravo, novinarstvo, grafički dizajn ili arhitektura, umetnost, prevod, zanati itd.

Prihod koji ostvaruju frilenseri smatra se oporezivim prihodom i tretira se u skladu sa važećim poreskim zakonodavstvom u Republici Kosovo.

Primeri uobičajenih situacija za frilensere::

• Grafički dizajner koji realizuje projekte za strane kompanije putem onlajn platformi i redovno je plaćen smatra se frilenserom i dužan je da prijavi prihod.
• Programer koji dobija privremene ugovore od lokalnih ili međunarodnih kompanija za razvoj softvera mora se registrovati kao lice koje obavlja privrednu delatnost i plaćati porez na ostvareni prihod.

Frilenserski prevodilac koji više puta pruža usluge institucijama ili organizacijama mora se tretirati kao redovan poreski obveznik za samostalnu privrednu delatnost.